Kome pripada imovina ako nema nijednog naslednika! Ovo je detaljna procedura, država preuzima zaostavštinu ako...

Šta se dešava sa zaostavštinom ukoliko ne postoji lice koje bi moglo da bude zakonski naslednik ili ukoliko niko od pozvanih lica na nasleđe ne prihvati isto?

Ko se javlja kao poslednji zakonski naslednik i da li može ono da zastari, bila je tema današnje emisije "Ni pet, ni šest" autorke i voditeljke Jovane Grgurević.

Gosti Kurir televizije koji su dali odgovor na ova pitanja bili su Snežana Šantić, predsednica Udruženja penzionera Stari Grad, Sava Dedajić, javni beležnik i Aleksandar Vučetić, advokat.

S obzirom na to da postoji veliki broj jednočlanih domaćinstava u Novom Beogradu, Vučetić je otklonio nedoumice ko je naslednik kada naslednika nema:

- Jako su retke takve situacije. Ovim poslom se bavim 30 godina, a takav slučaj nikada lično nisam imao. Kada nema naslednika, postoje procedure da se da oda oglas da se pronađe naslednik, a ako istekne to, a traje godinu dana, onda Republika Srbija postaje vlasnik.

Šantić je pričala o situaciji kada ne samo nasledici, nego i preci, dobiju deo nasledstva:

- Generaciji penzionera gde sam ja aktivni učesnik, to se retko događa, ali postoji. Za ne daj Bože situacije, kada neko mlađi premine, tada se to dešava. Imala sam samo u jednoj situaciji to, a naslednike smo tražili po Americi. Njima to bude vrlo čudno, često se naslednici ljute, zbog svoje percepcije gledanja na svojinu. Često se dešava kada se iz inostranstva nešto nasledi.

Dedajić je iz stručne perspektive pričao o testamentu kada neko nema naslednika:

- Pre nego što sam imenovan za Javnog beležnika, bio sam državni advokat, pa smo nemalo slučajeva imali gde država nasleđuje, kada nema naslednika, kada se već izvrše sve zakonom predviđene mere. Dakle, država je onaj poslednji naslednik. Doduše, to da baba ili deda mogu da naslede, svakako da mogu, to je sasvim redovan tok nasleđivanja iz zakonskih naslednih redova. Uvek se daje prednost želji osobe koja nasleđuje, nekada neko ostavi komšiji nešto ili prijatelju. Tu se daje prednost, a kada nema poslednje želje ostavioca, odnosno testamenta, onda se ide na zakonske redove. Obično je se slučaj završava na prvom naslednom redu.

Bonus video:

(Espreso / Kurir / Prenela: J.N.)